46 (slovima:četrdesetšest) mi je godina još malo!!!! Za neki mesec!
A je l’ ti malo frka? -pita neki Glas u glavi.
Pa, i ne baš da nije. Ne plaši me cifra, plaši me nemogućnost zadržavanja istih.
Odgovor ti je glupav.-opet kaže onaj Glas.
Je l’ ti to pričaš sa mnom?-kažem Ja!
Ma jok, sama sa sobom!
Dobro je da si primetila.
Ma jesam odavno samo sad priznajem i tebi.-opet će Glas. A i ti treba da priznaš, pa zajedno smo 46 godina.
Ne spominji cifre!-vrisnem.
Šta se dereš kao luda. Šta će ljudi misliti o nama.
Pa zar me još neko čuo?-pitam preneraženo i vidim kako su sve oči na autobuskoj stanici uprte u mene.
Ako! Svi su te čuli, pa sad misle da si luda.To je zato što si gadura prema meni.-kaže Glas.
Pa nisam ni sasvim normalna kad pričam sama sa sobom.
A gde sam tu ja...mene eliminišeš, je l'?
Vrlo rado bih te eliminisala, samo mi praviš probleme.Zaludjuješ,zvocaš, dzangrizava si...k'o neka svekrva. Ja da sam htela svekrvu ne bih ostavila muža!
Nije baš tako bilo. On je ostavio tebe.
E sad si preterala neću više pričati sa tobom. A ti ustvari i onako ne postojiš.Utvaro!
Nisam ja utvara. Ja sam tvoja savest. Tvoj glas razuma. Ja sam TI!
-----
Šta sad ćutiš. ne pravi se luda, razgovaraj sa mnom. Monolog nikad nije dobar, osim u melodrami!
----
Biće ti žao!-opet će Glas.Inat je ponekad konstruktivan, ali sa dozom.
Uh, baš če mi biti žao. Nikad nisi bila tu kad si trebala.
Kako nisam, sad si lažljivica! Uvek sam tu samo ti nećeš da slušaš šta ti se govori.
Sad sam ja kriva! Pa da, najlakše je krivicu svaliti na drugog.
A šta bi ti, da ja preuzmem svu krivicu na sebe. Nisi ti baš tako luda kao što izgledaš već pokušavaš da manipulišeš. Već te čujem:" Glas razuma nikad nije bio sa mnom kada je to bilo potrebno, zato sam sebi ovako sjebala život! "
Pa i jeste, tako je i bilo.
Nije istina, nego si slušala srce.
E neću više da se raspravljam postaješ dosadna.
Pa neće biti prvi put. Uvek kad je frka ti se duriš a posle, kuku kuku šta to bi!
Srećom pa naidje autobus, onaj GSP-ov, stari i u njima kontrola iz Busplus-a pa se onaj glas ućuta a ja krenuh u raspravu i pravdanje, kako, zašto i odkad nemam kartu. A nemam je nikad i od nikad!
